Током зимске паузе, кошаркаши Војводине тренирају пуном паром, као у јеку сезоне. Тренинзи су два пута дневно, понекад укупно потрају и четири и по или пет сати, али зато су црвено – бели без премца физички најспремнији тим у Другој мушкој лиги Србије, играју најбржу и убедљиво најефикаснију кошарку у том рангу. Пред наставак сезоне (14. јануара, следи гостовање у Сремској Митровици) Воша се налази на деоби првог места са Златибором из Чајетине, а амбиције се нису мењале с почетка првенства – пласман у Кошаркашку лигу Србије.  – Комплетан тим је остао на окупу, ако изузмемно ранији одлазак Николе Јовановића (Француска), кога је заменио Милош Грубор, играч употребљив на позицијама три и четири – каже председник КК Војводина Радомир Јованчевић.  – По завршетку јесењег дела првенства, момци су имали само три дана паузе и наставили су жесток рад. Задовољни смо оствареним у првом делу првенства, али стојима чврсто са обе ноге на земљи, занима нас само прва следећа утакмица. Сада нас сви много озбиљније схватају, имамо неколико тешких гостовања у наставку такмичења, па од играча захтевамо максималну концентрацију и велики рад.

Војводина на деоби челне позиције има скор од 11 победа и два пораза, и то као убедљиво најмлађи тим у лиги, вероватно један од најмлађих у држави. Просек година је испод двадесет једне, а одласком Јовановића најстарији првотимац је капитен Крсто Бјелица (рођен 1988). Ипак, то није била ни најмања сметња да постану убедљиво најефикаснији тим у лиги, једини који је након 13 кола постигао више од 1.200 поена. Четири пута су постигли 100 или више поена, пет пута 90 и више , а најмање (77) су постиглу у победи против Пирота. Воша игра најбржу кошарку у лиги и имала је и највише офанзивних скокова. Неки тимови, иако са далеко већим искуством, па и већег кошаркашког знања, нису могли да испрате јак темпо Војводине, у којој се у већини случајева на паркету нађе свих 12 играча. Са Спенса у јесењем делу првенства нико није однео бодове. Овај податак не треба да чуди, јер скоро сви првотимци су рођени Новосађани.

Д. Кнежић