„MVP portal“ je dodelio nagrade najboljima, prema sudu stručnjaka, u Drugoj muškoj ligi Srbije.

Treneri u najkvalitetnijem klupskom takmičenju pod okriljem Košarkaškog saveza Srbije misle da su najkvalitetnije radili članovi Vojvodine. Zato smo otputovali u Novi Sad, kako bi u sklopu akcije „Treneri biraju“ u utakmici sa Planom pehare dodelili najboljem igraču, Stefanu Stojačiću, te šefu struke, Filipu Soceku.

Ispred „MVP portala“, Đorđe Miljanić je pre početka meča dodelio trofeje laureatima. Kao što obično biva u takvim situacijama, oni su zaradili aplauz i čestitke prisutnih u maloj dvorani „Spens“. Nakon toga, potpredsednik KSS-a, Dušan Projović, novom KLS ligašu je zbog osvojenog drugog mesta uručio ček od 250.000 dinara.

Kako je odigrano poslednje kolo i nije bilo rezultatskog značaja, igralo se brzo i bez mnogo prekida, a malo veću minutažu su dobili rezervisti. Stojačić je na terenu proveo 18 minuta, postigao je svega šest poena, ali je i tako uspeo da namakne indeks korisnosti 18. Što bi se reklo, „sa pola gasa“. Na svom kontu je imao i pet skokova, sedam asistencija i dve ukradene lopte. Odmah po završetku duela, MVP po izboru trenera je za naš sajt izneo svoje impresije o priznanju koje je dobio:

„Mnogo mi znači. Ovom prilikom bih se zahvalio svim trenerima koji su glasali za mene. Ovo je priznanje koje sam emotivno primio, s obzirom da sam se vratio u košarku posle tri godine neigranja. U dogovoru sa trenerom Socekom, kome bih ovom prilikom čestitao osvojenu priznanje za najboljeg trenera, on me je pitao pred početak sezone da li bih hteo da pomognem ekipi da izbori prvoligaški status. Pristao sam i to uz ne baš prevelike obaveze prema treninzima, ali uz maksimalno angažovanje na utakmicama. Tako da mi ovo priznanje stvarno znači i želeo bih da se zahvalim svim trenerima koji su glasali za mene.“, rekao je naš sagovornik i u istom dahu nastavio:

„Dodao bih još jednu stvar. Potpuno bi bilo zasluženo i da je Krsto Bjelica dobio ovu MVP nagradu. On i ja smo imali isti broj glasova, ali smatram da je on čovek koji je u našoj ekipi izneo najveći teret, pošto je bio prisutan na svakom treningu. On je najbolji kapiten koga sam imao u ekipi. I on i ja smo kao okosnice ekipe sa ovim mladim igračima, koji su mi stvarno postali dragi, stvarno igrali kao tim. Krsto je izneo možda i najveći teret ove sezone i po mom mišljenju je čak bio bolji igrač od mene. Tako da bih i njemu čestitao na ovoj sezoni iz razloga što on nije dobio to priznanje, a da sam se ja pitao, on bi bio MVP. Takođe, njemu često izmiču priznanja koja je zaslužio, pa je primera radi ispao iz juniorske reprezentacije koja je 2007. godine bila prvak sveta u Novom Sadu.“

Stojačić je zatim istakao zbog čega je odlučio da se vrati košarci posle trogodišnje pauze:

„Oduvek mi je bila želja da se bavim matematikom, to jest, prirodnim naukama. Pa, kada sam rešio te neke tehničke stvari u vezi sa fakultetom, rešio sam da se vratim na košarkaški teren. Jedini razlog iz kog sam se vratio igranju košarke je kako bih pomogao Vojvodini. Nije mi prvenstveni cilj bio da se tek tako vratim u košarku, koliko mi je cilj bio da igram u svom gradu za svoj tim. Ponovo bih se zahvalio svima što su me razumeli i što su poštovali moje izostanke sa treninga. Zbog takvog odnosa i razumevanja smo i razvili timski duh, što je na kraju rezultiralo plasmanom u Prvu ligu.“

Kako uklapate svoje obaveze na fakultetu sa utakmicama i treninzima?

„Utakmice lako uklapam. One se igraju vikendom, pa se lako organizujem. Ali, treninzi predstavljaju problem. I fizički, a moram reći i psihički. Ne u smislu da su treninzi teški, nego su ti misli preusmerene na neku drugu stranu, pa se dešava da si isključen za trening. Što se toga tiče, iz kluba su mi izašli u susret. Trenirao sam znatno manje od cele ekipe, ali sam možda nekim iskustvom uspeo da nadomestim manjak fizičke spreme i neutreniranosti. Na kraju je sve ispalo super. Svi momci iz ekipe su odradili sav taj deo napornog posla, tako da je na meni možda ostao lakši deo koji se od mene i očekivao. Da probam da donesem ekipi čvrstinu na utakmicama na strani. Ali, kada se sve sabere, prenstveno bih istakao tim za sve uspehe.“

Vojvodina se vratila u Košarkašku ligu Srbije. Da li ćete uspeti da se ukombinujete kako biste nastupali u njoj?

„To je za mene sada glavno pitanje. Stvarno bih voleo da je odigram i pomognem ekipi, ali još uvek nisam definitivno odlučio. Nisam siguran da ću moći da uklopim svoje obaveze sa time. Meni je ipak sada prioritet rad na fakultetu i neka vrsta naučnog, inženjerskog rada. To mi je primarni cilj u životu, a košarku ću pokušati da uklopim. Neću da potcenjujem, Druga liga je bila teška za igranje, ali Prva je još veći izazov. Pogotovo fizički. Igrači su u znatno boljoj formi, tako da je pitanje koliko bih ja vremena mogao da izdvojim da bih mogao treniram, što je neophodno ako želiš da igraš na tom nivou.“

Da li možda sada gledamo budućeg doktora nauka? Kakvi su Vam planovi za budućnost?

„Voleo bih da doktoriram. Malo kasnim. Sa 24 godine sam odlučio da upišem taj Fakultet tehničkih nauka. Ali, sada završavam i skoro sigurno ću postati asistent od septembra. Za sada su mi želje da budem na fakultetu. Trenutno nemam neke dugoročne planove. Želeo bih da doktoriram i da idem u tom pravcu. Sad, gde će me put odvesti stvarno ne znam. Ni ne razmišljam o tome. Znam da ću sledeće godine ostati ovde na masteru, početi da radim kao saradnik u nastavi na smeru industrijska robotika ili mehatronika i to je za sada to.“

Zatim smo imali prilike da razgovaramo sa trenerom Socekom, koji je u izboru odneo više nego ubedljivu pobedu. Za početak nas je interesovalo da li je zadovoljan sezonom?

„Nisam zadovoljan, nego prezadovoljan. Prezadovoljan sam kako su ovi mladi momci sve izneli i kako su rasli od treninga do treninga i od utakmice do utakmice. Uz naravno, pomoć dva starija igrača Krsta Bjelice i Stefana Stojačića, koji su, što bi se reklo stožeri ili sidro ekipe. I onda su ovi mladi uz njih gledali kako se radi i kako se trenira i kako se postaje igrač. Sve to je na kraju dalo jedan sjajan rezultat.“, rekao je on, a zatim istakao koliko mu znači priznanje koje je osvojio:

„Znači puno. Kada vas kolege izaberu to je onako baš lepo priznanje, pogotovo što vi cele sezone sa njima ste na terenu ljuti protivnici i rivali, a onda vas na kraju oni nagrade za sve to, što znači da ste onda radili vrlo dobar posao. I naravno da prija.“

Šta mislite o akciji „MVP portala“?

„Mislim da je odlično. Pratio sam i za KLS i za Drugu ligu. Mislim da je akcija odlična i podržavam je i mislim da treba da se nastavi i da preraste u tradicionalnu manifestaciju.“, istakao je Socek, koji je odmah po prijemu trofeja isti prosledio svojim igračima:

„To je bio gest, kojim sam želeo da poručim da veliki deo zasluga za to pripada njima.“

Kakva je budućnost Vojvodine?

„Mislim da je vrlo svetla. Videli ste to su momci sa 16, 17 i 18 godina. Tako da ni Novi sad ni Vojvodina ne bi trebalo da brinu za budućnost kluba.“

Tokom čitave sezone, igrači su se na utakmicama pozdravljali sa „Ko će biti najbolji?“ umesto „Ko je najbolji?“. Nakon susreta sa Planom, za kraj, viknuli su ovo drugo:

„To je nešto interno. Jer oni moraju da znaju da nisu najbolji. Ali mogu da budu. I moraju da rade i da treniraju i taj pozdrav ih stalno podseća da mogu da budu najbolji.“