Iako je zbog povrede u sred sezone morao da napusti teren i posveti se lečenju, mladi i perspektivni krilni centar KK „Vojvodina mts“ Filip Stanojević,kaže da je veoma zadovoljan rezultatima koje je njegov tim postigao, te da se raduje izazovima koji tek dolaze. Oporavak teče po planu, polako se vraća treninzima, a nada se, da će se početkom naredne sezone vratit na parket da trenira sa, prema njegovim rečima, najboljom ekipom u Srbiji, ekipom „Vojvodina mts“.

Poreklom iz sportske porodice, košarku je zavoleo u ranom uzrastu, a na prvi trening otišao je sa sedam godina. Počeo je u novosadskom KK „Defense“.

Počeo sam u novosadskom Difensu. Sa 14 godina dobio sam poziv od Mege i tamo sam prošao sve mlađe kategorije, od pionira do juniora i nakon toga sam dobio poziv od Vojvodine da dođem kod njih i taj poziv sam veoma rado prihvatio. Tu sam odigrao jednu juniorsku sezonu, ali sam i sa seniorima paralelno trenirao i ulazio u utakmice prvog tima.

Njegov prvi utisak o Vojvodini bila je odlična timska atmosfera, a zatim su, uz puno rada i truda, došli i, kako ih je okarakterisao, vrhunski rezultati.

Rezultati su stvarno vrhunski i srećan sam zbog toga, iako nisam zbog povrede pola sezone bio na terenu. Svakako, Vojvodina je osvojila 1. mesto u Košarkaškoj ligi Srbije, što je istorijski uspeh za klub, ušli smo u finale za prvo mesto ABA 2 lige, što je isto veliki uspeh, nešto čemu smo se nadali i čemu smo stremili od početka sezone. Imali smo velike ambicije, za to smo se spremali i sve učinili kako bi došlo do ostvarenja naših želja.

Osim kvalitetnih igrača i dobre atmosfere u timu, uspehu je, prema njegovim rečima, doprineo i dobar stručni štab.

U timu sam već tri godine i zaista sam zadovoljan. Rade profesionalno svoj posao, na vrhunskom nivou i to je još jedan od razloga zbog kojih su postignuti ovakvi rezultati.

Kako ističe uz talenat potreban je i rad, a da bi ostvario cilj daće sve od sebe. Želja su mu učešće na evroligaškim utakmicama.

Plan za budućnost mi je da dam sve od sebe, vredno radim i na taj način pokušam da se plasiram u što višu ligu. Cilj mi je Evroliga. Ali za sada, najvažnije mi je da se na najbolji način oporavim od povrede i da se vratim uobičajenom ritmu, treninzima i utakmicama. Moram priznati da mi sve to veoma nedostaje, jer je košarka ono što me najviše zanima. Ono što na treningu najviše volim je kad radimo neku individualnu tehniku i pet na pet.

A interesovanja ne manjka ni za druge stvari, pa je, vreme oporavka iskoristio za edukaciju i druženje sa prijateljima.

Tokom sezone nemam puno vremena za slobodne aktivnosti. Zato ga sada koristim. Oporavak traje malo duže, a to znači da imam i puno slobodnog vremena na koje nisam navikao. Sada sam iskoristio priliku za edukaciju iz oblasti trgovine i investicija, redovan sam na predavanjima i moram da priznam da sam se veoma zainteresovao za tu oblast. Inače sam osoba koju svašta zanima. Sve novo što vidim, a da ne znam ništa o tome, ja moram da pogledam i naučim. Osim toga, u slobodno vreme volim ponekad da uzmem gitaru i sviram, nisam profesionalac i još uvek učim. Druženje sa prijateljima mi je takođe sastavni deo dana, a ponekad volim i da izađem sa njima.

Najveći uzor mu je otac, ali savete prihvata i od starijih, iskusnijih kolega.

Uzor su mi i svi igrači u Vojvodini koji su straiji i iskusniji od mene. S njima treniram i slušam njihove savete, ali najveći uzor mi je definitivno moj otac, jer je i on bio u košarci i od malena sam pratio njegov rad i uspeh. Njegove savete najviše cenim. Nedavno smo razgovarali o mojoj povredi i rekao mi je da sam pre povrede morao da dam 100 odsto sebe, a sad nakon povrede moram da radim još više i da dam 200 odsto kako bi se uspešno vratio na teren.

O Filipu Stanojeviću

Filip Stanojević je rođen 18. maja 2003. godine u Berlinu. Visok je 203. centimetra. Završio je Srednju tehničku školu na Vračaru, a tokom dečačkih dana pohađao je i privatnu muzičku školu. U Košarkaškom kulubu „Vojvodina mts“ zauzima poziciju krilnog centra, a na dresu nosi broj 49.